Moj najbolji prijatelj je Dominik Garašić. Da netko usporedi Dominika i mene rekao bi da smo totalno različiti. On je visine omanjeg nebodera i ima oko 500 kila (dobro je stajati pokraj njega jer zaklanja sunce). A ja sam nizak, nespretan i mršav. Ali unatoč različitosti izvana mi smo dosta dobri prijateli. Slušamo istu vrstu glazbe, imamo slične hobije, pa čak i sličan način razmišljanja. Dominik, zvan Migoš mi je dobar prijatelj zato što s njim nikad nije dosadno, uvijek je zabavan i s njim uvijek imam o čemu pričati. Uz to, znam da me nikad neće iznevjeriti ili izbrbljati neku tajnu koju sam samo njemu povjerio.
Poznajem Dominika tek od 5 razreda, a sprijateljili smo se tek na početku 6. razreda. Kad sam prvi put ugledao Migoša na početku 5. razreda, mislio sam da je to sigurno neki delikvent i huligan. Mislio sam da ga se trebam kloniti u širokom luku.
Ali brzo sam se uvjerio da nije tako, da je Dominik dosta normalan i pristojan. Da se baš ne druži s Brdaričem i drugom razbijackom elitom nase skole. Unatoč mirnoći i pristojnosti, Dominik nije neki čudan lik s kojim se nitko ne druži. Nego je baš onakav prijatelj kakav bi svatko trebao biti.
Nema komentara:
Objavi komentar